[ Pobierz całość w formacie PDF ]
tih stvari ato su visile sa tavanice. Niata nije dodirivalo pod. Svilasta
tiaina lebdela je u ledenom, sterilnom vazduhu.
Èitavo mesto izgledalo je nekako opsednuto urednoaæu - èisti prostori i
kruta perspektiva bili su okvir za oble, nepravilne mase koje su se nemo
obrtale. Dok je prilazio najbli~oj, Kilin oseti oatar miris koji mu zapahnu
pluæa seæanjem na trulo drvo i plesan. Setio se kako je kao deèak puzao kroz
podrume Citadele, istra~ujuæi vla~ne kutke u potrazi za blagom i tajnama.
Zapahnjivali su ga jaki mirisi vla~ne zemlje, trule tkanine, krhkih starih
sanduka i polupraznih tegli plesnivih, lepljivih teènosti.
Slabo, paklensko svetlo kao da se pojaèavalo i on zadr~a dah.
Gledao je u neato nalik na veliku hrpu èvrsto namotanih cevi. To je bio
prvi utisak; ali, dok su mu se oèi prilagoðavale, primeti njihove gumaste,
elastiène slojeve. Uljasti sloj im je vla~io sivu, mrljastu povrainu. Kretalo
se. Stalno, slepo je klilzalo i grèilo se. Maaina. Naèinjena u svrhu koju nije
mogao ni da zamisli, ne od metala, nego cevasta i vla~na, da. Ali, imala je
onaj neobièni, maainoliki, ne~ivi naèin kretanja. Nije ni pomislio da bi moglo
biti neato drugo. Sklupèane cevi bile su ~uækaste pod bledim svetlom. Pokrete
kao da im je vla~io nekakav ~ele. Njihovo klizavo kretanje i klizanje imalo je
ubrzanje programirane svrhe. Deblje cevi obmotavale su se oko tanjih. Veze
nalik na mehove harmonike pru~ale su se ka drugim spojevima. Teako i sporo, na
velikoj cevi najbli~oj Kilinu, pojavili su se ovalni otvori, prekidajuæi
uljasti sloj. Narastali su. Tiho su uzdahnule i ispustile finu plavu maglu.
Osetio je slatki miris otpada kojeg se seæao sa jednog od tornjeva Citadele -
teaki, bogati nagoveataj onoga ato bi ti zapljusnulo nos ako bi se ikada
nagnuo preko duge padine i uhvatio njena isparenja.
Oèi su mu poale dalje, pokuaavajuæi da uhvate èitav pokret.
Cevi su pulsirale. Ponegde je taèka na klizavoj cevi ukazivala na
poroznost. Dok su Kilin i Tobi gledali, pojavi se otvor. Sve viae se airio i
Kilin primeti da cevi predstavljaju auplje, savitljive prostore. Najbli~a je
naèinila vla~an, mljackav zvuk. Izvukla se iz zmijolikog zagrljaja druge cevi
i udaljila se. Po povraini su joj se talasali prstenovi.
Kilin oseti da se to ubrzanje pronosi kroz èitavu masu koju je gledao.
Joa jedna cev se oslobodila. Imala je glatku kuglastu glavu, koju je ugledao
samo za trenutak, jer se zagnjurila u novi, sve airi otvor u blizini.
U okolnoj masi zapoèe besno grèenje i Kilin dobi utisak da to lièi na
kontrakciju miaiæa. Zapahnu ga i struja vla~nog, gorkog vazduha: èuo je tiho
mljackanje i klizanje, a potom i tihi, sve br~i, zujavi zvuk. Kao disanje
diva.
U zidovima okolnih cevi pojavljivali su se novi otvori. Rasli su, ovalna
usta oivièena èvrstim ru~ièastim konopcima. Zijala su, crveno oivièena i
glatka, nekako roaava. Nove naborane cevi su se oslobaðale iz mase i mahala po
gustom vazduhu. Glave su im narastale, tra~eæi i brzo nalazeæi otvore, koji
kao da su se pojavljivali u odgovor na osloboðene cevi. Glave su puzale kroz
pokretnu masu i zabijale se u zjapeæe otvore. Svaki ulazak bio je propraæen
dugim drhtajem. Grèeæa crvena masa neopisivo je podrhtavala, i Kilin gotovo
preko volje shvati da je to parenje, muaki i ~enski organi koji se stvaraju u
~elatinoznoj masi i stapaju u grotesknom puzanju, prizivajuæi jedni druge iz
bezobliène kaae koja je pulsirala i rasla u ~elatinoznoj, gruboj materiji.
Kilin aèepa Tobija za ruke i povuèe ga odatle. "Bolje... povuci se."
"`ta je to?" upita Tobi drhtavim glasom.
"Neato... grozno."
Dok su se udaljavali video je oble, ko~aste kvrge kako vise sa nekih
cevi. Jaja. Jaja u kojima zri neko straano seme.
Preko zapuaenih otvora rasla je dlaka. Dok je gledao, du~ cevi je
izrastala crna ~ica.
%7Å„uækasta svetlost oko njih brzo je bledela. Tobi je postavljao nova
pitanja na koja Kilin nije umeo da odgovori, pa uæutka deèaka i poðe dva
koraka napred. Svetlost se pojaèa. Da li se stalno klizanje obeaene mase
ubrzalo? On se udalji. Da, nejasna svetlost ponovo se smanji i bezumni pokret
se uspori.
[ Pobierz całość w formacie PDF ]